Tempus Srbija

Za visokoškolske institucije

 

Učešće visokoškolska institucija u projektima zajedničkih MA/PhD studija (Akcija 1)

1. Koja je razlika između punopravnog partnera i pridruženog partnera u projektima?

2. Da li je u okviru zajedničkog Erazmus Mundus programa obavezno imati partnere iz trećih zemalja ?

3. Ko ima pravo na studentske/doktorske stipendije zajedničkog programa u okviru EM programa (Erasmus Mundus action 1)

4. Kako se izračunavaju školarine za kandidata master/doktorskih studija? Kako se oni plaćaju?

5. Koliko stipendija može biti dodeljeno u okviru jednog zajedničkog EM programa?

6. Kako bi EM zajednički programi odnose prema korišćenju više od jednog jezika?

7. Može li sastav EM konzorcijuma biti izmenjen nakon selekcije?

8. Da li EM nastavno osoblje koje dobije stipendiju mora da dolazi sa različitih visokoškolskih institucija?

9. Može li konzorcijum odrediti različite školarine za nosioce EM stipendija i one koji to nisu? 

10. Kako i kada se konzorcijumu isplaćuju školarine i fiksni iznos za upravljanje zajedničkim programom?

11. Koja je svrha “ugovora o konzorcijumu” i “ugovora sa studentom master/doktorskih studija”?

 

1. Koja je razlika između punopravnog partnera i pridruženog partnera u projektima?

Isključivo se institucije visokog obrazovanja mogu smatrati punopravnim partnerima u Erazmus Mundus projektima (ili mogu postati punopravni partneri tokom projekta).

Svaki drugi tip institucije ili organizacije može biti samo pridruženi partner.

Dok su punopravni partneri odgovorni i aktivno uključeni u sve (ili bar većinu) aktivnosti u vezi sa upravljanjem i implementacijom Erazmus Mundus projekata prve ili druge vrste, pridruženi partneri su uključeni samo u pojedine aspekte (kao što su npr. promocija i podizanje svesti o konzorcijumu/partnerskim aktivnostima; odabir kandidata za stipendije; aspekti osiguranja kvaliteta; finansiranje specifičnih aktivnosti; smeštaj studenata tokom studiranja, istraživanje mogućnosti za profesionalni angažman; širenje informacija o rezultatima projekta itd.).

Pridruženi partneri mogu da budu uključeni i u druge aktivnosti ako su:

• Visokoškolska institucija
• Domaćini studentima za deo obaveznog studijskog/istraživačkog programa i
• Uključeni u proceduru prepoznavanja studijskog/istraživačkog programa;

a za očekivati je da pridruženi partneri postanu punopravni, ako ne od samog početka aktivnosti u okviru projekta, onda bar od sredine izvođenja projekta. Kao takvi, oni

• mogu koristiti odobrena sredstva
• moraju biti uključeni u proces odlučivanja unutar projekta (da bi promene u sadržaju ili strukturi projekta bile prepoznate od strane EACEA one moraju biti odobrene od strane svih “punopravih partnera”)  
• moraju biti uključeni u implementaciju EM master programa i rad upravljačkih tela projekta (a ne samo u specifične aktivnosti kao što to je slučaj sa pridruženim partnerima)
• imaju obavezu da deluju kao institucija-domaćin za studente, imaju udela u dodeljivanju dela diplome
• pod određenim okolnostima, mogu imati koristi od stipendija za mobilnost njihovog nastavno-naučnog osoblja.

Napominjemo da program Erasmus Mundus takođe predviđa dodeljivanje stipendija naučno-nastavnom osoblju EU institucija za posete pridruženim partnerima iz zemalja van EU, u slučaju da ti partneri primaju studente upisane na EM master program. Međutim, o broju tih stipendija se naknadno odlučuje (i to zavisi od raspoloživih budžetskih sredstava).

 

 

2. Da li je u okviru zajedničkog Erazmus Mundus programa obavezno imati partnere iz trećih zemalja ?

Nije obavezno. Učešće partnera iz trećih zemalja, kao i svih drugih u konzorcijumu, mora da bude zasnovano na konkretnoj dodatnoj vrednosti koju će ovaj partner doneti zajedničkom programu i njegovim učesnicima, a nikako prouzrokovano spoljašnjim razlozima nezavisnim od ciljeva programa.

Drugim rečima, svi partneri u konzorcijumu, iz zemalja članica EU i onih koje to nisu, moraju da imaju aktivnu ulogu u sprovođenju zajedničkog programa, od ključnog značaja za njegovo uspešno sprovođenje.

 

3. Ko ima pravo na studentske/doktorske stipendije zajedničkog programa u okviru EM programa (Erasmus Mundus action 1)

I za master i za doktorske programe, postoje dva tipa stipendija:

Stipendije kategorije A na raspolaganju su:

• kandidatima iz trećih zemalja

o        koji imaju potrebne akademske kvalifikacije (definisane od strane svakog pojedinačnog konzorcijuma) i

o        koji nisu državljani niti su sprovodili slične aktivnosti (studije, obuka, posao) u zemljama koje mogu da učestvuju u programu¹  u trajanju od ukupno 12 meseci u poslednjih 5 godina.

¹ Pogledajte delove 4.2.1 I 5.2.1 Vodiča o programu da biste utvrdili koje zemlje mogu da učestvuju u programu Erazmus Mundus, tj. da se njihove institucije mogu računati u smislu ostvarivanja uslova minimalnog konzorcijuma. To su prvenstveno zemlje članice Evropske unije. Da bi druge zemlje mogle da steknu ovakav status, one moraju da imaju potpisan ugovor ( Memorandum o razumevanju, Odluku zajedničkog komiteta EEA) kojim se potvrđuje njihovo učešće u Erasmus Mundus programu. Sve ostale zemlje se smatraju trećim zemljama zajedno sa njihovim institucijama i pojedincima. 

Stipendije kategorije B na raspolaganju su :

• evropskim kandidatima ili
• kandidatima iz trećih zemalja koji nemaju pravo na školarine kategorije A i koji imaju potrebne akademske kvalifikacije (definisane u okviru pojedinačnih konzorcijuma)

Obaveza je konzoricijuma da obezbedi da svi kriterijumi za učešće u programu/ostvarivanje stipendija budi potpuno jasni i da ih kandidati u celosti ispune kada podnose prijave za stipendije.

Izvršna agencija (EACEA) može da traži od konzorcijuma da vrati iznos dodeljene stipendije ukoliko se utvrdi da je ona odobrena kandidatu koji nije ispunio sve potrebne kriterijume.

 

4. Kako se izračunavaju školarine za kandidata master/doktorskih studija? Kako se oni plaćaju?

Troškove školarine za kandidata master/doktorskih studija izračunava konzorcijum u skladu sa raspoloživim sredstvima i potrebama. Pri tom se uzimaju u obzir sledeći parametri:

a.       Koliko partnersku instituciju košta sprovođenje zajedničkog EM programa (uzimajući u obzir da ovi troškovi moraju da obuhvate sve obavezne studijske/istraživačke aktivnosti očekivane od strane studenta master ili doktorskih studija, uključujući i zdravstveno osiguranje²)?

b.       Koliki deo tih troškova su pokriveni od strane partnerskih institucija i drugih sponzora (uključujući predviđeni iznos za troškove upravljanja konzorcijumom u okviru EM programa)

c.       Godišnja procene broja master/doktorskih studija?

² Bilo koji troškovi koji mogu da se zaračunaju (npr. učešće u terenskim aktivnostima, praksama), bilo da su obavezni ili dobrovoljni, moraju takođe da se saopšte studentima u fazi prijavljivanja.

U principu, formula za izračunavanje školarine treba da je: (a – b) / c.

Iznos školarine (i toga šta ona sve pokriva) treba da bude jasno istaknut na sajtu zajedničkog programa.

Iako se troškovi školarine za evropske i neevropske studente/doktorante mogu razlikovati, iznosi školarine za nosioce stipendija i samofinansirajuće kandidate moraju biti isti.

Troškovi školarine za master studente/doktorante plaćeni su od strane konzorcijuma kao deo stipendije.

• Za master programe, troškovi školarine koji su uključeni u iznos stipendije variraće u skladu sa stvarnim iznosom definisanim od strane konzorcijuma (maksimalno 4.000- za katergoriju A ili 2.000 evra - za kategoriju B).

• Za doktorske programe troškovi školarine uključeni u stipendiju iznose 300 evra fiksno na mesečnom nivou za istraživačke projekte koji ne podrazumevaju rad u laboratoriji i 600 evra za projekte koji podrazumevaju laboratorijska istraživanja.

Iako su troškovi školarine određeni za celo trajanje zajedničkog programa, konzorcijum bi trebalo da ih obračunava po semestru, ili, ako to nije moguće zbog institucionalne prakse, barem na godišnjem nivou.

 

5. Koliko stipendija može biti dodeljeno u okviru jednog zajedničkog EM programa?

O broju stipendija koje se dodeljuju svakom zajedničkom programu (na master ili doktorskom nivou) odlučuje se na godišnjem nivou u zavisnosti od raspoloživog budžeta i broja zajedničkih programa koji se razmatraju. Obično broj stipendija je oko 15 (od 8 – EM masteri na kraju ciklusa finansiranja do 18 za tek izabrane). Međutim, iskustvo je pokazalo da ove cifre mogu značajno da variraju u skladu sa dodeljenim budžetom.

Za novoizabrane programe važno je istaći da broj EM stipendija ne može biti veći od 15 tokom prva četiri konkursa, niti će kasnije (verovatno) preći broj od 20.

 

6. Kako bi EM zajednički programi odnose prema korišćenju više od jednog jezika?

EM zajednički programi u kojima se nastava izvodi na više jezika imaju tendenciju da upisuju studente  iz zemljama/kontinenata gde je raširena upotreba tih drugih jezika (pored engleskog). Mada takva situacija može da utiče na ukupni geografski raspored u okviru generacije studenata, to obično ne dovodi zajednički program u opasnost  nepostojanja dovoljnog broja kandidata.

Važno je da se obezbedi odgovarajuća i detaljna provera jezičke sposobnosti studenata pri upisu i tokom prvih dana programa (o tome treba da brine zemlja domaćin). EM zajednički program bi trebalo da bude odličnog akademskog kvaliteta i ne treba da se koristi za jezičku obuku stipendista.

Neki master kursevi su takođe razvili efikasnu i intenzivnu jezičku obuku za studente pre njihovog dolaska u (drugu) zemlju /zemlju domaćina, koja im pomaže da imaju adekvatne jezičko znanje kada počnu sa svojim kursom.

 

7. Može li sastav EM konzorcijuma biti izmenjen nakon selekcije?

Relevantnost sastava konzorcijuma i doprinos svakog partnera sprovođenju zajedničkog programa su ključni elementi u proceni i odabiru predloga novih zajedničkih programa. Kao rezultat toga, svaka promena u ovom sastavu se smatra suštinskom modifikacijom originalnog predloga što zahteva formalne izmene okvirnog sporazuma o partnerstvu.

Da bi se sprovela takva izmena, konzoricijum mora da opiše uticaj i dodatu vrednost novog sastava za funkcionisanje konzorcijuma i sprovođenje zajedničkog programa. Konkretno, uloga novog partnera i, ako je primenljivo, modifikovana uloga prvobitnih partnera (sa aspekta upravljanja i sadržaja), moraće da bude detaljno pojašnjena. Odluka da se prihvati ili odbije zahtev zavisiće od procene Izvršne agencije (EACEA) a ukoliko je potrebno, i procena se može izvršiti i od strane nezavisnog eksperta.

Sastav konzorcijuma, mogućnosti za mobilnost koje se nude i uloga/ekspertiza pojedinačnih partnera u sprovođenju zajedničkog programa predstavljaju važne elemente u odlučivanju kandidata za kojeg člana konzorcijuma će se prijaviti. Stoga je neophodno da sastav konzorcijuma ostane isti od početka prijavljivanja za stipendiranje do završetka programa studiranja/istraživanja koji je u pitanju.

Kao rezultat toga, zahtev za promenu sastava konzorcijuma primenjivaće se od naredne godine po podnošenju zahtevu za izmenu (npr. ako konzorcijum podnese zahtev za izmenu sastava 01/01/2011 i ukoliko on bude prihvaćen od strane Agencije, novi sastav će se smatrati važećim za prijem na zajednički program od 2012 i ticaće se odgovarajuće promotivna kampanja za stipendije od jeseni 2011).

Da bi Agencija mogla da odluči o zahtevu za izmenama u sastava konzorcijuma, taj zahtev mora da bude podnet najkasnije do 15. maja one godine koja prethodi prijemu kandidata koji je planiran u novom sastavu (u prethodnom primeru 15/05/2011).

Promene institucija koje sprovode nastavni/istraživački program ne mogu da nastanu tokom perioda sprovođenja programa osim ako to formalno ne odobre studenti/doktoranti koji su već upisani.

 

8. Da li EM nastavno osoblje koje dobije stipendiju mora da dolazi sa različitih visokoškolskih institucija?

Minimalni stipendirani boravak za nastavno osoblje je dve nedelje, a maksimalni tri meseca. Najviše 6 nastavnika sa minimalnim boravkom od dve nedelje može biti sa iste visokoškolske institucije.

 

9. Može li konzorcijum odrediti različite školarine za nosioce EM stipendija i one koji to nisu?  

Ne. Troškovi školarine moraju biti dogovoreni zajednički, uzimajući u obzir potrebe i sredstva svake visokoškolske institucije koja učestvuje. U tom smislu, oni moraju da odražavaju zajedničku procenu tekućih troškova EM master programa i doprinosa koje svaki pojedinačni student treba da ima u tim troškovima.

Jedina  moguća razlika (iako to nije preduslov programa) odnosi se na master studente iz zemalja EU one koji nisu iz EU, za koje konzorcijum može definisati različite troškove učešća u skladu sa pravnim okvirima koji su na snazi u zemljama koje su zastupljene u konzorcijumu.

 

10. Kako i kada se konzorcijumu isplaćuju školarine i fiksni iznos za upravljanje zajedničkim programom?

Donacija (grant) EU za sprovođenje Erazmus Mundus projekata - koja se sastoji od pojedinačnih stipendija i fiksnog iznosa za upravljanje konzorcijumom – plaća se na godišnjem nivou, 5 uzastopnih godina za pet uzastopnih konkursa jednog zajedničkog programa.

Prvi deo predfinansiranja, koje odgovara iznosu od 70% od ukupnog granta, konzorcijum dobija nakon potpisivanja Ugovora o donaciji (Grant Agreement) i Izvršne agencije (obično u julu svake godine).

Drugo deo predfinansiranja, koje odgovara iznosu od 30% od ukupnog granta, realizuje se nakon što Izvršna agencija dobije i odobri “Drugi zahtev za predfinansiranje” podnet od strane korisnika u kojem se potvrđuje da je najmanje 70% sredstava od prvog predfinansianja potrošeno.

 

11. Koja je svrha “ugovora o konzorcijumu” i “ugovora sa studentom master/doktorskih studija”?

Svaki konzorcijum institucija čije su doktorske ili master studije finansirane u Erazmus Mundus programu, moraju da imaju ova dva dokumenta odobrena od strane Agencije pre potpisivanja prvog Ugovora o donaciji.

“Ugovor o konzorcijumu” (ugovor za EM master ili EM doktorske studije) dokument je koji garantuje institucionalnu podršku i posvećenost svih partnerskih institucija u okviru jednog zajedničkog programa.

U ovom kontekstu “ugovor o konzorcijumu” treba jasno da opiše:

• funkcionisanje zajedničkog programa i primenu mehanizama za sprovođenje sa akademskog, administrativnog i finansijskog aspekta;
• ulogu i odgovornost svakog pojedinačnog partnera, zajedno sa specifičnom (akademskom, administrativnom i finansijskom) podrškom koju obezbeđuju u konzorcijumu.

Ugovor o konzorcijumu mora biti usvojen/potpisan od strane najviših organa partnerskih institucija i mora da važi za sve vreme trajanja sporazuma o partnerstvu.

“Ugovor sa studentom master/doktorskih studija” je dokument koji potpisuju svaki pojedinačni student upisan u zajednički program i zvanični predstavnik konzorcijuma (npr. koordinator/kontakt osoba u prvoj instituciji koja ih ugošćuje).

Svrha ovog dokumenta je da se jasno preciziraju prava i obaveze svake od dve strane i da se osigura da  kandidati za stipendije budu upoznati sa mehanizmima za sprovođenje zajedničkog programa sa akademskog, administrativnog i finansijskog aspekta.

Da bi se izbegli nesporazumi i sukobi, preporučuje se da “Ugovor sa studentom/doktorantom” bude što sadržajniji i da bude saopšten kandidatima pre njihovog upisa na zajednički program. Dobro je i da se model sporazuma (zajedno sa bilo kojim drugim relevantnim dokumentom) objavi na veb-stranici zajedničkog programa pored informacija o prijavljivanju za stipendiju.

Za nosioce stipendija “Ugovor sa studentom/doktorantom” treba jasno da naznači uslove o načinu dodeljivanja sredstava i mehanizme plaćanja.

Treba napomenuti da ugovori o zapošljavanju doktorskih kandidata ne zamenjuju “ugovor sa doktorskim kandidatima”, jer on mora da uključi aspekte koji su specifični za zajednički program i koji nisu nužno obuhvaćeni ugovorom o radu.

Primeri “Ugovora o konzorcijumu” i “Ugovor sa studentom master/doktorskih studija” mogu se naći na adresi: http://eacea.ec.europa.eu/erasmus_mundus/tools/good_practices_en.php