Tempus u Srbiji

Početkom 1990-tih insitucije visokog obrazovanja u Srbiji, kao i sve ostale u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, bile su učesnice Tempus programa ali nažalost samo za kratko. Po izbijanju građanskog rata isključene su iz svih Tempus projekata a pravo na ponovno učešće dobile tek krajem 2000. godine posle oktobarskih političkih promena. Tempus program je 2000. započeo svoju fazu III. Odluka Saveta EU o pokretanju Tempusa III (Council Decision, 29/04/99) sadrži sledeću konstataciju:

Tempus program u Srbiji možemo predstaviti kao:
Program koji je doprineo ponovnom uspostavljanju veza između institucija visokog obrazovanja iz Srbije i onih u Evropskoj uniji i drugim partnerskim zemljama posle dugog perioda izolacije tokom 1990-tih

"Saradnja u oblasti visokog obrazovanja ojačava i produbljuje celokupni milje odnosa između ljudi, doprinosi identifikovanju zajedničkih kulturnih vrednosti, plodotvornoj razmeni mišljenja kao i međunarodnoj saradnji u oblasti nauke, kulture, umetnosti, ekonomije i društva uopšte."

Program kojim se podstiče primena principa Bolonjskog procesa

Implementacija Bolonjskog procesa smatra se središnjom temom treće faze Programa (2000-2006). To se odrazilo i na Nacionalne Tempus prioritete u ovom periodu. Po ponovnom ulasku u program, Ministarstvo prosvete Srbije prihvatilo da podrži ovakav pravac delovanja i učešća institucija u Programu jer se u tome video iskorak ka približavanju nacionalnog i koncepta visokog obrazovanja u EU. Stoga su Tempus projekti mogu smatrati prvim “promoterima” osnovnih principa Bolonjskog procesa na institucijama visokog obrazovanja u Srbiji.

Nakon potpisivanja Bolonjske deklaracije, na ministarskoj konferenciji u Berlinu septembra 2003., Srbija se i zvanično pridružila ostalim evropskim zemljama u inicijativi za formiranje Evropskog prostora visokog obrazovanja do 2010. godine. Time se obavezala, zajedno sa drugim potpisnicama, da napravi konkretan napredak u uspostavljanju trociklične strukture studija, stavljanja studenata u centar pažnje u nastavnom procesu, razvijanju sistema osiguranja kvaliteta i unapređenja priznavanja diploma.

Veliki broj zemalja članica Evropske unije razvio je svoje nacionalne programe za implementaciju Bolonjskog procesa. U nekim zemljam pravljene su izmene zakona o visokom obrazovanju kako bi se ostvario odgovarajući pravni okvir za novine. Pravni okvir u Srbiji zahtevao je značajno prilagođavanje u tom smislu te se pristupilo izradi novog Zakona o visokom obrazovanju koji je usvojen 2005. godine. Njime je stvorena osnova za sistematski pristup reformama u visokom obrazovanju u svim aspektima.

Zakon o visokom obrazovanju iz 2005.

Učešće univerziteta u Tempus projektima doprinelo je implementaciji prihvaćenih “bolonjskih”obaveza. Projekti su pružali optimalan okvir za razmenu iskustava sa EU akademskog zajednicom i praćenje modernih trendova.

Projekti su omogućili značajnu mobilnost profesora i izvesnog broja studenata na institucije EU, kupovinu opreme i modernizaciju postojećih i formiranje novih studijskih programa.

Statistika učešća univerziteta u Srbiji u Tempus III

Rad na postizanju efikasnijeg i kvalitetnijeg visokog obrazovanja i dalje traje kako bi institucije ostvarile ambiciju da postanu deo Zajedničkoj evropskog prostora visokog obrazovanja.

U tekućoj fazi programa (Tempus IV), izraženo je angažovanje rektorata srpskih univerziteta, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Ministarstva prosvete u konkretnim projektima. Još više je važno što su oni uključeni u implementaciju strukturnih mera kojima se doprinosi rešavanju pitanja od značaja za ceo sistem visokog obrazovanja i mogu odrediti dalji tok reformi.

Program kojim se doprinosi procesu evropskih integracija Srbije

U periodu 2000-2006 Tempus u Srbiji finansiran je kroz CARDS program (Community Assistance for Reconstruction and Development programme - CARDS). Od 2007, sa početkom faze IV, finansiranje Tempus programa i programa Erazmus Mundus, dolazi iz EU fondova predpristupne pomoći (Instrument for Pre-accession - IPA). Ime ovog finansijskog instrumenta ukazuje na ciljeve EU pomoći kao in a jasnu ambiciju Republike Srbije da u bližoj budućnosti postane zemlja članica Evropske unije.

Od 2007. pored Bolonjskog procesa, program dobija na značaju i kao promoter Lisabonskog procesa po kojem EU teži ostvarivanju cilja da postane “najkonkurentije/a i na znanju zasnovano/a društvo i ekonomija”. Specifičnost evropskog pristupa u Lisabonskom procesu je u tome što se očekuje jačanje društvene kohezije i evropskog društvenog modela. U tom smislu, institucijama visokog obrazovanja data je važna uloga –pokretača inovacija i ekonomskog razvoja ali takođe i nekog ko doprinosi eliminaciji nejednakosti i demokratizaciji obrazovanja.

U dokumentima Programa navodi se i da učešće zemalja zapadnog Balkana, među njima i Srbije, u Tempusu treba da vodi ka pripremama za uključivanju u Program celoživotnog učenja (Lifelong Learning Programme - LLP) koji pokriva saradnju u domenu obrazovanja za sve institucije počev od obdaništa i osnovnih škola do institucija za obrazovanje odraslih i otvorem je samo za ustanove iz EU.

Za očekivati je da se kroz Tempus projekte u novih konkursnim rokovima, pored ostalog, iskoristiti i veliki intelektualni potencijal institucija visokog obrazovanja u pripremama za uključivanje u program LLP, uz širenje primera dobre prakse i građenju evropske dimenzije u obrazovanju.

Trenutno stanje reformi visokog obrazovanja u Srbiji

Ministarska konferencija održana u Luvenu (Belgija, april 2009) treća je na kojoj je Srbija podnela svoj izveštaj o implementaciji Bolonjskog procesa (prethodili su izveštaji za konferencije u Londonu 2005. i Berlinu 2003.) (Serbia – report Louven conference). Pored nesumljivog i značajnog napretka u odnosu na 2003. godinu u svim važnim oblastima, primetna je potreba za daljim naporima kako bi se ostvarila veća efikasnost studijskih programa, temeljniji rad na definisanju ishoda učenja i raspodeli kredita, kao i dalje unapređenje sistema obezbeđivanja kvaliteta i procesa akreditacije. Pored toga, kao važna tema vredna pažnje je i poboljšanje veza univerziteta i društva.

Tempus program je uvek otvoren za predloge projekata koji mogu doprineti napretku u nekoj od gore pomenutih oblasti.