Tempus Srbija

Program celoživotnog učenja (LLP)

Programi Evropske Unije za saradnju u oblasti obrazovanja

U svom trenutnom statusu potencijalne zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj Uniji Srbija učestvuje u dva EU programa namenjena visokom obrazovanju - Tempus i Erasmus Mundus. Oba programa imaju veliki potencijal da potpomognu pripreme za uključivanje u druge programe Zajednice i to ne samo u domenu visokog obrazovanja već i u svim ostalim segmentima.

Pošto EU u bližoj budućnosti vidi Srbiju i sve zemlje zapadnog Balkana kao kandidata za pridruživanje EU, ovaj deo sajta posvećujemo kratkom pregledu programa za obrazovanje koji su otvoreni za zemlje EU i trenutne kandidate za pridruživanje.

Dobro je znati da je obrazovanje jedna od oblasti koje se nalaze u nadležnosti svake od zemalja članica EU (primenjuje se tzv. princip supsidijarnosti) ali EU se trudi da ostvari vredan doprinos kvalitetu obrazovanja tako što ohrabruje saradnju između zemalja članica. Uspešne inicijative u ovom smislu trajale su dugi niz godina, ali je tek 1992. obrazovanje postalo i formalno priznato kao oblast u kojoj EU ima svoju legitimnu odgovornost.

Princip supsidijarnosti je definisan u članu 5. Sporazuma za osnivanje Evropske Zajednice. Njime se obezbeđuje da odluke budu donošene u najvećoj mogućoj saradnju sa građanima kao i da se rade stalne provere da li je neki aktivnost na nivou Zajednice opravdana u svetlu mogućnosti dostupnih na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Specifičnije rečeno, to je princip kojim se kaže da Unija ne preduzima nijednu aktivnost (osim u oblastima u kojima je to njena punopravna nadležnost) izuzev ako ta aktivnost nije efikasnija nego aktivnost na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Ovaj princip je u neposrednoj vezi sa principom proporcionalnosti i neophodnosti, kojim se zahteva da aktivnost Unije nikad ne prevazilazi ono što je neophodno da bi se ostvarili ciljevi Sporazuma. (izvod iz Europa glossary - prevod Tempus kancelarija za Srbiju).

Ciljevi agažovanja EU u domenu obrazovanja su razvijanje evropske dimenzije u obrazovanju i ohrabrivanje mobilnosti studenata i nastavnika, saradnja između škola i univerziteta, razmena informacija i iskustava, razmene u kojima učestuju mladi kao i razvoj učenja na daljinu. EU takođe želi da ukloni sve prepreke prilikama za učenje kao i da obezbedi da se kvalifikacije međunarodno priznaju.

Integrisani – Program celoživotnog učenja 2007-2013

14. jula 2004. Evropska komisija je usvojila predlog za generaciju EU programa koja pokrivaju period 2007-2013 i koji bi se doticali učenja u svih periodima života. Predloženi novi program Zajednice dobio je stoga i ime – Program celoživotnog učenja (Lifelong Learning Programme - LLP) a osmišljen je tako da nasledi i produbi drugu fazu programa Sokrates i Leonardo da Vinči koji su podržavali evropsku saradnju u oblasti obrazovanja (Sokrates) i srednjeg stručnog obrazovanja (Leonardo). Zamišljeno je takođe da to bude krovni program koji će obuhvatiti sve druge programe i aktivnosti u oblasti obrazovanja i obuka, kakve su npr. e-Learning program o integrisanju informacionih tehnologija u obrazovne sisteme, inicijativa Europass, koja daje jedinstven okvir za prepoznavanje kvalifikacija i kompetencija, program Žan Mone, i druge programe Zajednice kojima se promovišu tela aktivna na nivou cele Evrope i podrže specifičnije aktivnosti u oblasti obrazovanja i obuka.

Ovakvo restrukturiranje je nastalo kao odgovor na tri ključna faktora sa kojima se Evropska Unija suočila:

1. Izazovi Društva znanja i demografske promene zbog kojih sistem obrazovanja i obuke postaju sve više integrisani u kontekst učenja tokom celog života;
2. Sve veća uloga obrazovanja i obuke u kreiranju kompetitivne i dinamične evropske ekonomije zasnovane na znanju, prvenstveno nakon Lisabonskog zasedanja Evropskim Savetom iz 2000. godine a shodno okvirima Bolonjskog i Kopenhagenskog procesa (visoko obrazovanje i srednje stručno obrazovanje);
3. Potreba da se doprinese pojednostavljivanju i racionalizaciji pravnih instrumenata Zajednice.

Integrativni pristup uveden je i s ciljem očuvanja suštinskog kontinuiteta iskustava iz prošlosti – te stoga i struktura koja se zasniva na glavnim tipovima tj. nivoima obrazovanja i obuke u evropskim zemljama a zadržana su i imena programa iz prethodne faze. Osim toga, težilo se koherentnosti i sinergiji između sastavnih delova programa, zarad većeg i fleksibilnijeg opsega aktivnosti i njihove bolje efikasnost. Integrisani program – Program celoživotnog učenja se stoga sastoji od zajedničkih aktivnosti i procedura koje važe za sve njegove delove, a nadgleda ga i implementaciju prati jedinstveni Programski komitet kako bi se obezbedila koherentnost.

Program celoživotnog učenja (LLP) sastoji se iz 4 sektorska podprograma:

1

Komenijus

Komenijus (Comenius) – program za opšte obrazovanje, aktivnosti u školama do (i uključujući) nivoa srednjih škola; kroz njega se mogu podržati školska partnerstva počev od jednostavne razmene materijala i informacija između škola, do saradnje u nekim temama u kurikulumu, kao i razmene nastavnika i učenika.

2

Erazmus

Erazmus (Erasmus) – program za sve obrazovne aktivnosti kao i obuke na nivou visokog obrazovanja; Erazmus postoji još od 1987. i jedna je od najpoznatijih EU inicijativa u domenu obrazovanja. Zahvaljujući ovom programu studenti mogu provesti do godinu dana studirajući u nekoj drugoj zemlji učesnici programa (trenutno ih je 32 – sve zemlje EU plus Norveška, Lihtenštajn, Island, Švajcarska i Turska) a da im se taj studijski boravak prizna kod kuće.

U toku akademske 2002-3 npr. vise of 123,000 studenata je uzelo učešća u Erazmus-Sokrates mobilnostima. U oktobru 2002 ukupan broj Erazmus studenata dostigao je jedan milion. Erazmus je glavni instrument podrške studentima koji žele da studiraju ili obave stručnu praksu negde drugde u Evropi. Akademsko i nastavno osoblje takođe može učestvovati u Erazmus razmenama i obaviti studijske ili posete u cilju držanja nastave.

3

Leonardo da Vinči

Leonardo da Vinči (Leonardo da Vinci) – tiče se svih aspekata srednjeg stručnog obrazovanja i obuka; podržava nacionalne strategije za srednje stručno obrazovanje finansirajući niz međunarodnih projekata kojima se stvaraju partnerstva, unapređuje kvalitet, podstiču inovacije i promoviše evropska dimenzija u stručnom obrazovanju.

4

Gruntvig

Gruntvig (Grundtvig) – je program namenjen obrazovanju odraslih i učenju tokom celog života. Predstavlja treći link namenjen obrazovanju nakon komponenti za škole i visokoobrazovne institucije. Gruntvig podržava saradnju usmerenu na promovisanje i jačavanje aktivnosti za što bolji pristup i kvalitet obrazovanja.

Pored toga LLP inkorporira i tkz. Transverzalni program u kojem su četiri ključne aktivnosti koje se dotiču svih segmenata programa. To su teme koje se bave:

• razvojem obrazovnih politika (ključna aktivnost 1),
• specifičnih kurseva za učenje stranih jezika (ključna aktivnost 2),
• aktivnosti vezane za informacione tehnologije u obrazovanju kad se ove nalaze van specifičnih programa (ključna aktivnost 3)
• i dalekosežnije aktivnosti za diseminaciju rezultata i primera dobre prakse projekata (ključna aktivnost 4).

Žan Mone (Jean Monnet) je takođe deo LLP programa. Žan Mone projekti nude mogućnost finansijske podrške osnivanju Žan Mone katedri (Jean Mone chairs), kurseva i modula u oblasti EU prava, ekonomije, političkih studija o osnivanja EU i istorije EU integracija. (informacije o programu Žan Mone možete pogledati i u odeljku na ovom sajtu).

Odobreni budžet za program LLP, za period 2007-2013 je 7000 miliona evra od čega 25% treba da bude kofinansirano od strane zemalja članica. Učesnice programa su sve zemlje članice EU (27) plus Norveška, Island, Lihtenštajn i Švajcarska konfederacija.

Za četiri glavna sektoralna podprograma, postavljenje su sledeći merljivi ciljevi kako bi se pratio konkretan rezultat implementacije:

• Za Erazmus – da do 2011 godine 3 miliona studenata učestvuje u studentskim mobilnostima;
• Za Leonardo da Vinci – da se poveća broj mladih koji obavljaju radnu praksu u preduzećima na 150000 godišnje do 2013.
• Za Gruntvig – da se podrži mobilnost 25000 pojedinaca godišnje koji se uključe u obrazovanje odraslih do 2013.

Programom doživotnog obrazovanja upravlja EK preko svoje agencije i države preko nacionalnih agencija. Upravljanje je najvećim delom decentralizovano: nacionalne agencije imaju u svojoj nadležnosti 80% aktivnosti u programima tj. projekte za organizovanje mobilnosti, bilateralni projekti, multilateralna partnerstva i jedan vid multilateralnih projekata. Evropska komisija, tj. njena Izvršna agencija upravlja sa preostalih 20% aktivnosti – tj. u njenoj nadležnosti su multilateralni projekti, multilateralne mreže, izvođenje studija i analiza, procedure tendera i pridružene mere.

Više informacija o LLP i njegovim podprogramima možete pronaći i na sajtu Izvršne agencije za programme namenjene obrazovanju, medijima i kulturi (Education, Audiovisual and Culture Executive Agency).

Šematski prikaz Programa celoživotnog učenja, njegovih sektoralnih podprograma i vrsta aktivnosti