Tempus Srbija

Program za celoživotno učenje

1. Opšte informacije o Programu za celoživotno učenje
2. Pregled potprograma koji se odnose na sve nivoe obrazovanja
3. Trenutni položaj Republike Srbije i perspektive
4. Tekući konkurs za projekte
5. Saveti: Šta da radite ako vas pozove neko iz Evropske unije i predloži vam saradnju?
6. Više informacija o programu za celoživotno učenje

1.      Opšte informacije o Programu za celoživotno učenje

Evropska komisija je u julu 2004. godine usvojila predlog za novu generaciju programa EU koji pokriva period 2007-2013 i koji se dotiče učenja u svih periodima života. Predloženi novi program Zajednice dobio je stoga i ime – Program "Celoživotno učenje" (Lifelong Learning Programme - LLP), a osmišljen je tako da nasledi i produbi drugu fazu programa Sokrates i Leonardo da Vinči.

Zamišljeno je takođe da to bude krovni program koji će obuhvatiti sve druge programe i aktivnosti u oblasti obrazovanja i obuka, kakve su npr. e-Learning program o integrisanju informacionih tehnologija u obrazovne sisteme, inicijativa Europass, koja daje jedinstven okvir za prepoznavanje kvalifikacija i kompetencija, program Žan Mone, i druge programe Zajednice kojima se promovišu tela aktivna na nivou cele Evrope i podrže specifičnije aktivnosti u oblasti obrazovanja i obuka.

Ovakvo restrukturiranje je nastalo kao odgovor na tri ključna faktora sa kojima se Evropska Unija suočila:

1. Izazovi Društva znanja i demografske promene zbog kojih sistem obrazovanja i obuke postaju sve više integrisani u kontekst učenja tokom celog života.
2. Sve veća uloga obrazovanja i obuke u kreiranju konkurentne i dinamične evropske ekonomije zasnovane na znanju, prvenstveno nakon Lisabonskog zasedanja Evropskim Savetom iz 2000. godine a shodno okvirima Bolonjskog i Kopenhagenskog procesa (visoko obrazovanje i srednje stručno obrazovanje).
3. Potreba da se doprinese pojednostavljivanju pravnih instrumenata Zajednice.

Integrativni pristup uveden je i s ciljem očuvanja suštinskog kontinuiteta iskustava iz prošlosti – te stoga i struktura koja se zasniva na glavnim tipovima tj. nivoima obrazovanja i obuke u evropskim zemljama, a zadržana su i imena programa iz prethodne faze. Osim toga, težilo se koherentnosti i sinergiji između sastavnih delova programa, zarad većeg i fleksibilnijeg opsega aktivnosti i njihove bolje efikasnost. Integrisani program – Program celoživotnog učenja se stoga sastoji od zajedničkih aktivnosti i procedura koje važe za sve njegove delove, a nadgleda ga jedinstveni Programski komitet kako bi se obezbedila koherentnost.

2.      Pregled potprograma koji se odnose na sve nivoe obrazovanja

1

Komenijus

Komenijus (Comenius) – program za opšte obrazovanje, aktivnosti u školama do (i uključujući) nivoa srednjih škola; kroz njega se mogu podržati školska partnerstva počev od jednostavne razmene materijala i informacija između škola, do saradnje u nekim temama u kurikulumu, kao i razmene nastavnika i učenika.

2

Erazmus

Erazmus (Erasmus) – program za sve obrazovne aktivnosti kao i obuke na nivou visokog obrazovanja; Erazmus postoji još od 1987. i jedna je od najpoznatijih EU inicijativa u domenu obrazovanja. Zahvaljujući ovom programu studenti mogu provesti do godinu dana studirajući u nekoj drugoj zemlji učesnici programa (trenutno ih je 32 – sve zemlje EU plus Norveška, Lihtenštajn, Island, Švajcarska i Turska) a da im se taj studijski boravak prizna kod kuće.

U toku akademske 2002-3 npr. vise of 123,000 studenata je uzelo učešća u Erazmus-Sokrates mobilnostima. U oktobru 2002 ukupan broj Erazmus studenata dostigao je jedan milion. Erazmus je glavni instrument podrške studentima koji žele da studiraju ili obave stručnu praksu negde drugde u Evropi. Akademsko i nastavno osoblje takođe može učestvovati u Erazmus razmenama i obaviti studijske ili posete u cilju držanja nastave.

3

Leonardo da Vinči

Leonardo da Vinči (Leonardo da Vinci) – tiče se svih aspekata srednjeg stručnog obrazovanja i obuka; podržava nacionalne strategije za srednje stručno obrazovanje finansirajući niz međunarodnih projekata kojima se stvaraju partnerstva, unapređuje kvalitet, podstiču inovacije i promoviše evropska dimenzija u stručnom obrazovanju.

4

Gruntvig

Gruntvig (Grundtvig) – je program namenjen obrazovanju odraslih i učenju tokom celog života. Predstavlja treći link namenjen obrazovanju nakon komponenti za škole i visokoobrazovne institucije. Gruntvig podržava saradnju usmerenu na promovisanje i jačavanje aktivnosti za što bolji pristup i kvalitet obrazovanja.

Pored toga LLP inkorporira i tkz. Transverzalni program u kojem su četiri ključne aktivnosti koje se dotiču svih segmenata programa. To su teme koje se bave:

• razvojem obrazovnih politika (ključna aktivnost 1),
• specifičnih kurseva za učenje stranih jezika (ključna aktivnost 2),
• aktivnosti vezane za informacione tehnologije u obrazovanju kad se ove nalaze van specifičnih programa (ključna aktivnost 3)
• i dalekosežnije aktivnosti za diseminaciju rezultata i primera dobre prakse projekata (ključna aktivnost 4).

Žan Mone (Jean Monnet) je takođe deo LLP programa. Žan Mone projekti nude mogućnost finansijske podrške osnivanju Žan Mone katedri (Jean Mone chairs), kurseva i modula u oblasti EU prava, ekonomije, političkih studija o osnivanja EU i istorije EU integracija.

Šematski prikaz Programa za celoživotno učenje, njegovih sektoralnih potprograma i vrsta aktivnosti

* posebno su obeleženi delovi Programa u kojma Republika Srbija može da učestvuje

3.      Trenutni položaj Republike Srbije i perspektive

U svom trenutnom statusu zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj Uniji Srbija učestvuje u dva EU programa namenjena visokom obrazovanju - Tempus i Erasmus Mundus. Oba programa imaju veliki potencijal da potpomognu pripreme za uključivanje u druge programe Zajednice i to ne samo u domenu visokog obrazovanja već i u svim ostalim segmentima.

Pošto EU u bližoj budućnosti vidi Srbiju i sve zemlje zapadnog Balkana kao kandidata za pridruživanje EU, ovaj deo sajta posvećujemo kratkom pregledu programa za obrazovanje koji su otvoreni za zemlje EU i trenutne kandidate za pridruživanje.

VET - Reforma srednjeg stručnog obrazovanja: Na inicijativu Ministarstva prosvete, uz finansijsku i tehničku podršku Evropske unije u Srbiji se od 2003. godine sprovodi i Program modernizacije srednjeg stručnog obrazovanja (VET reform programme) u koju je do sada direktno ili indirektno bilo uključeno preko 150 srednjih stručnih škola iz cele Srbije. U toku je nova, četvrta faza programa koja se finansira iz Instrumenta predpristupne pomoći (IPA 2007).

4.      Tekući konkurs za projekte Programa celoživotnog učenja

Evropska komisija je početkom avgusta 2012. godine otvorila novi konkurs za projekte u okviru svih potprograma koji čine Program celoživotnog učenja.

Republika Srbije je punopravna učesnica u centralizovanim delovima Programa, nakon što je 21. decembra 2011. godine potpisala Memorandum sa Evropskom komisijom.

Rokovi za podnošenje predloga projekata u kojima institucije iz Srbije mogu da učestvuju su sledeći:

• za centralizovane delove potprograma Komenijus, Erazmus, Gruntvig i Leonardo da Vinči (multilateralni projekti, mreže i prateće mere) rok je 31. januar 2013. godine;
• za potprogram Žan Mone rok je 15. februar 2013. godine;
  
• za centralizovane delove Transverzalnog potprograma rok je 28. februar 2013. godine.

Potpunu dokumentaciju o tekućem konkursu za projekte pogledajte ovde

Odabrane primere projekata Programa za celoživotno učenje i dodatna pojašnjenja možete videti u našoj brošuri na srpskom jeziku.

Instrukcije za popunjavanje partnerskog podugovora za učešće u projektima (Annex III Mandate) možete preuzeti ovde.

5.    Saveti: Šta da radite ako vas pozove neko iz Evropske unije i predloži vam saradnju?

1. Proverite da li Republika Srbija može da učestvuje u projektu o kome je reč (pogledati tabelu  u okviru tačke 2).

2. Ukoliko nije jasno koji je projekat u pitanju, pitajte partnere kome se podnose prijave. Institucije iz Srbije mogu se uključiti u prijavu koja se podnosi Izvršnoj agenciji a ne nacionalnim agencijama.

3. Ako zaključite da Srbija može da učestvuje u projektu, dogovorite se sa  partnerima iz Evropske unije o svojoj ulozi na projektu; vodite računa da to bude nešto što vaša institucija već dobro radi i u čemu biste vi mogli da pomognete ostalim učesnicima u projektu.